среда, 24. август 2011.

Mi bezbedni a oni ugroženi - nije valjda?

O problemu pasa lutalica oduvek se opširno polemisalo. Doduše,nekada to nije prevazilazilo okvire kuća među čijim zidovima su okupljene komšije prepričavale pročitane članke iz novina o novim napadima pasa i posledicama koje su žrtve tog napada pretrpele, a koje su neretko bile deca. Svima nam se dešavalo da nas potrese vest o detetu koje je zadobilo povrede po licu i telu usled ugriza pasa lutalica.. a opet, kao da sve to nije bilo dovoljno da izazove burnu i preko potrebnu reakciju javnosti, onih koji su u mogućnosti da zaista učine nešto po pitanju ovog problema.
Danas inače,grade azile. Pod pritiskom organizacija za zaštitu i prava životinja (a čiji se glas jače čuje) troše se nesagledivi resursi kako bi "ugrožene" životinje dobile toplu vodu,grejanje za predstojecu zimu i najkvalitetniju hranu... u današnjem trivijalnom svetu, trebali bismo možda da mislimo i na psihičko stanje ovih životinja jer - one su ugrožene zar ne? A ko brine o nama kao o ugroženima? Ko će nas i kako tačno da zaštiti? I da li je bitnije da ljudi izbegnu nesagledive posledice koje ovakvi napadi prouzrokuju ili da ne preduzimamo ništa po pitanju toga da ih je sve više na našim ulicama jer -ne smemo im oduzimati pravo na slobodu?
Smatram da sve pse koji predstavljaju opasnost po našu sigurnost i zdravlje smesta treba proslediti šinterskim službama. Ne radi se o tome da nemamo samilosti i saosećanja već iznad svega - imamo prioritete. Odlučila sam da napišem ovaj tekst jer sam pre par dana i sama bila na "udaru" uličnog psa koga sam sa nečim isprovocirala samo ne znam sa čim? Nisam glumila poštara, nisam nosila visoke potpetice koje prave (njima) iritantan zvuk, nisam bila glasna. Jednostavno, taj njihov (i dalje) divlji nagon (koliko god mi mislili da smo ih pripitomili, psi vode poreklo od vukova) ih nagoni da napadnu, prosto kao da obeležavaju svoju teritoriju. Mi mladi ćemo se i snaći ali šta je sa starijima? Ko će njih da brani?
Često u šali znam da kažem da meni psi lutalice ne mogu ništa jer sam zaštićena do 2019-te. Ali nije samo ni reč o fizičkim povredama, mnogo dublje i snažnije su traume koje nam posle toga ostaju.
Dakle pitanje je: da li je rešenje da vakcinišemo kompletno stanovništvo ne bi li smo "ostali fer" i ne ugrozili prava ovih životinja?
Prava su i naša. A oni ipak od nas zavise.

Нема коментара:

Постави коментар