субота, 20. август 2011.

Problem visokog obrazovanja


Svi smo to čuli od svojih roditelja. ”Uči da bi bio neko. Uči da bi bolje živeo.” Kada to pogledate iz ugla nekoga ko je blizu kraja studija ili je već upisao svoje ime na listu intelektualnog krema, zapitate se, gde se izgubio smisao spomenutih rečenica i da li je biro za nezaposlene ono čemu svi možemo da se nadamo barem u prvih nekoliko godina nakon diplome? Nekada se tražila mlada radna snaga, svež obrazovani kadar. Danas vas pak, kao novopečenog diplomca, dočekuju samo ravnodušni, da ne kažem smoreni, pogledi poslodavaca oguglalih od milijardu i jednog polupregledanog CV-ja i jedna dobro poznata i popularna rečenica koja je zaslužila da uđe u antologiju srpskih ispala - "Nemate radno iskustvo".Tri reči i tu se sve završava. Sav vaš uloženi trud, znoj, nerviranje oko ispita, neprospavane noći, litre i litre kafe i bezbroj potrošenih markera u boji. Ništa vam ne vrede.
Sa strane poslodavca posmatrajmo to ovako : fakulteti nisu više ono što su nekada bili. Uz brojna i lako dostupna sredstva prepisivanja, i dalje prisutnu “natura” razmenu (seks za ocenu), korupciju kao jedan od najstarijih i najomiljenijih alternativnih izvora prihoda naših profesora, spuštanje kriterijuma do nedostojnog nivoa kao posledica nezainteresovanosti i nehajnosti predavača, nije ni čudo što kompanije,u nedostatku boljeg načina,traže radno iskustvo kao izgleda jedinu relevantnu potvrdu vašeg znanja i sposobnosti. Iako smo kao društvo lenji i sve bismo ”na mufte”, rad je ipak i dalje visoko cenjena kategorija na osnovu koje možete mnogo toga zaključiti o čoveku, njegovoj odgovornosti i zrelosti. Ovde naravno mislim na kvalitetan i posvećen rad dok se drugim oblicima ”odrađivanja ili otaljavanja posla” ne bih bavila.
Stoga,rešenje svi znamo. Nova reforma visokoškolskog obrazovanja na koju ćemo verovatno čekati dvaput duže nego na hibridnu primenu Bolonjske deklaracije koja je, umesto da pojednostavi, još više iskomplikovala i ovako težak studentski život.
Ipak,fakultet nema cenu. Ne za vaše komšije, ne za vaše rođake, ne za vaše roditelje. Indeks je budućnost za vas same.

Нема коментара:

Постави коментар