субота, 03. септембар 2011.

Ruine iz prošlosti -nova,lepša i obećavajuća budućnost našeg turizma

Do pre izvesnog vremena, mnogi dragoceni turistički potencijali naše zemlje poput brojnih i u svetu jedinstvenih tvrđava, nisu bili iskorišćeni. Štaviše (a verujem da govorim u ime svih, danas ponosnih, Kraljevčana),kao da nikoga nije interesovalo da sačuva i spreči propadanje ogromnog istorijskog i kulturnog blaga kakvo predstavlja, između ostalih, srednjevekovni grad Maglič u Ibarskoj klisuri, 30-tak kilometara od Kraljeva. Impozantna i predivna tvrđava za koju su vezane brojne legende i koja u neku ruku predstavlja simbol prijateljstva francuskog i srpskog naroda, na očigled svih nas bila je nedostupna i na rubu propadanja. A možda se iza izgovora o nedostatku finansijskih sredstava koja bi se upotrebila za obnovu ovog spomenika kulture, krio zapravo ljudski nemar i jedna opšta nezainteresovanost nadležnih institucija..
Međutim,danas smo te stranice ostavili iza sebe. Pokretanjem akcije Banke Intese "Mesto koje volim",u nekima od nas je sazrela misao da se još uvek nešto može uraditi po pitanju ovog problema. Nominovanjem ovog mesta za osvajanje nagrade u vidu materijalne pomoći i rada na sanaciji oštećenja objekta, kao i drugi građani doprinela sam tome da se makar na mali način probudi svest ljudi o potrebi da sačuvamo ono što imamo i budućim generacijama naših sugrađana predstavimo ono na šta smo ponosni i ono što naš grad čini još atraktivnijim i boljim mestom za život. Ali priča je tu tek počela. Verovanje da "mali kamen može pokrenuti lavinu" ovde je dokazalo svoju verodostojnost i Turistička organizacija grada Kraljeva dobila je investiciju italijanske institucije "Tavolo Trentino kon Kraljevo" koja je na sebe preuzela obnovu tvrđave Maglič čiji se početak radova očekuje za 8.septembar. Sve pohvale idu pre svega domaćoj nevladinoj organizaciji Sodalis koja je uspela da obezbedi sponzore za ovaj projekat.
U narodu poznat kao Jerinin grad, Maglič je ovo ime dobio po Irini Kantakuzin (Jerini), ženi despota Đurđa za koju je vezano predanje da je bez milosti i uz preku narav, prisiljavala stanovništvo da izgradi ovaj grad na uzvisini iznad Ibra. U dolini Ibra, u podnozju tvrđave nalazi se Dolina Jorgovana koja čuva još jednu od prelepih legendi vezanih za ovaj kraj. Naime,Uroš I je za svoju nevestu Jelenu Anžujsku, 1250.godine dolinu Ibra pretvorio u dolinu Jorgovana zasadivši ovaj cvet od Kraljeva do Raške ne bi li svojoj supruzi podario osećaj kao da je i dalje u rodnoj Provansi. Svake godine početkom maja meseca,nove sadnice jorgovana postaju deo ovog idiličnog predela i još jednom podsećaju ne vrednost negovanja kulturne i nacionalne zaostavštine jednog naroda.

Sledeće godine očekujemo izgradnju stepenica koje bi omogućile prilaz ovoj tvrđavi sa podnožja brda na kome se nalazi.Ono što nam još nedostaje jeste most preko Ibra s obzirom da vec postojeći nije siguran za upotrebu,ali to je investicija na koju ćemo još malo morati da pričekamo. Za sada,možemo biti i srećni i ponosni i zahvalni.
Istorija ponovo oživljava pred našim i očima sveta.

Нема коментара:

Постави коментар