четвртак, 29. септембар 2011.

Ulična berza. Trgovina jačega.

... Dok uživam sedeći na suncu toplog septembarskog dana, prilazi mi žena od nekih pedesetak godina i pita me da sedne na deo klupe koji je slobodan. Zašto da ne,nemam ništa protiv... Ali gospođa iznenada izvlači iz torbe desetak knjiga i počinje da ih raspoređuje po našoj klupi uz započinjanje priče o teškoći prodaje popularnih romana i dečjih lektira po ulicama.. Tako saznajem da, kako ih ona naziva "zakupci", odnosno prodavci knjiga koji su redovni deo prizora autobuske stanice kod Hrama, otkupljuju stare knjige po ceni od (verovali ili ne) 30dinara po knjizi, kako bi istu prodavali kasnije po svojoj tarifi od 200,300 i vise dinara...
Da li postoji ikakav zakon ili ikakva "sila" koja može regulisati ovakav način zarade i tako sprečiti potencijalnu štetu koju "veliki šverceri" nanose onima koji su prinuđeni da na ovaj način pomažu svoj kućni budžet? Jer zaista, svesni smo da mahom socijalno ugroženi ljudi posežu za ovakvim načinom sticanja materijalnih sredstava; za sve ostale -bio bi to neisplativi i zamorni način dolaska do novca... Kako smo i da li smo u mogućnosti da pomognemo spomenutoj ženi i svim drugim "žrtvama" nepravedne ulične trgovine? Kome se obratiti,šta učiniti?
Čini se da su na uličnoj berzi pravila prilično jasna i da prosto, kao i u celom životu, vlada zakon jačega. Borba za "teritoriju", borba za kupce, borba za sebe.. i za svoj dinar.
Na koji god način isti bio zarađen.
Ogoljena i jaka - bitka za opstanak.

Нема коментара:

Постави коментар