недеља, 23. октобар 2011.

Robovlasnici 21.veka - otkrivena i prikrivena stvarnost

Generalno gledano, rekli bismo da je robovlasničko društvo nešto što smo davno ostavili iza sebe gradeći i stvarajući radne zajednice bazirane na demokratiji,jednakosti i ravnopravnosti kao vodećim idejama današnjice. Međutim ova, trebalo bi istorijska pojava, još uvek poput korova nagriza globalnu društvenu sredinu samo ovog puta pod drugim imenom i veštom maskom kojom se prikriva jedan te isti problem.

Robovlasništvo ili savremenim jezikom rečeno -Neetička vladavina jačega.
Nemoralan i nehuman način poslovanja danas je prisutniji nego ikada ranije i posebno pogađa materijalno  ugrožene pojedince koji, u ovim nesigurnim vremenima, bivaju prinuđeni da svoj ponos, strpljenje i dostojanstvo potčine seksualnom, fizičkom, psihičkom i svakom drugom obliku nasilja i ugrožavanja jednog od osnovnih ljudskih prava -prava na poštovanje. Ljudi se na ovaj korak odlučuju jer ne osećaju da su u bilo kojoj meri zaštićeni pravom na dostojanstven i pravedan rad i samim tim, njihova potčinjenost Poslodavajućem Tiraninu biva sve snažnija i izvesnija. Smatrajući da je bitka za poslovnu korektnost već unapred izgubljeni rat za koji se nema ni dovoljno novca ni dovoljno dokaza kojim bi se ukazali odgovarajući propusti i samovoljni potezi nadređene osobe a pritisnuti tegobom da odgovore na finansijske izazove koje nosi život, mnogi ljudi ako ne i većina, ove slučajeve sahranjuju u prećutanom nezadovoljstvu bivajući poniženi i ugnjetavani od strane manipulativnih poslodavaca.
Pitam se gde su te institucije koje mogu da nam obezbede časno obavljanje bilo koje radne dužnosti i gde je taj zakon u kome se uvek mogu pronaći rupe za sprovođenje svih mogućih nehumanih radnji dok se za pravedne slučajeve gotovo nikada nema dovoljno interesovanja?
Da li bi trebalo da se stidimo što živimo u zemlji iz koje bi većina građana pobegla što pre u želji da dobije posao za koji bi bili ne samo bolje plaćeni već i  - bolje tretirani? 
Uzor su nam zemlje u kojima je poštovanje i vrednovanje kvaliteta priznata i neophodna osobina svakog, pa i radnog okruženja. Zašto se onda ne bismo bar malo ugledali na njih i prestali da čekamo da neko drugi otpočne rat protiv tiranina i izbori se za naše pravo na bolji i kvalitetniji poslovni odnos?
Pasivnost nas je i dovela ovde gde jesmo.

2 коментара:

  1. Živimo u eri modernog robovlasništva. Ne daju ti da dišeš i razmišljaš o drugim stvarima osim o poslu. Sav ovaj blogeraj je zamena za kafanske razgovore za koje nemam vremena. Verovatno bi sve bilo drugačije kada bih mogao da se družim sa prijateljima i preko nedelje. Radnim danima su svi frustrirani, a vikend je suviše kratak za pravi predah. Ova impresija se odnosi na radna mesta na kojima nema mobinga, a ako je još i to prisutno, onda sve postaje besmisleno. Odavno je vreme za pobunu. Ja se bunim ko Grk u apsu.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  2. Djordje,hvala na komentaru.Potpuno se slazem - ljudi su preko nedelje suvise iscrpljeni da bi imali vremena za druzenje a mozda bi takav rad i imao smisla da se zaradjuje za pristojan i normalan zivot.Medjutim,u nasoj zemlji ne postoji takva satisfakcija.O mobingu ne zelim ni da govorim- prisutan je,precesto precutan i na taj nacin,kao da je opravdan.Ljudi su u borbi za prezivljavanjem/podizanjem dece/ izdrzavanjem porodice, cesto spremni i nemoguce da izdrze,nedavno sam imala prilike da budem ocevidac takvog slucaja....Tuzno je i porazno ziveti u ovom vremenu i sa danasnjim vrednostima.

    ОдговориИзбриши