петак, 28. октобар 2011.

Tvoj nemar - nečiji život. Da li su dopustive lekarske greške?

Tema koja ne zastareva - pitanje lekarskih grešaka, odnedavno se opet nametnula u javnosti kao posledica nemilih događanja o kojima se pisalo poslednjih dana. Naime,jedna žena tragično je izgubila život od sepse prouzrokovane neadekvatno odrađenom stomatološkom intervencijom dok je drugoj ženi ugrožen život i smanjen kvalitet istog kada joj je, fatalnom greškom, izvađen zdrav bubreg umesto urađene očekivane operacije slepog creva. Opravdanja - nema.
U situacijama poput navedenih, teško je i nezamislivo shvatiti kako je moguće da se u tolikoj meri pogreši u sprovođenju određenog medicinskog postupka. Moja porodica takođe je u prošlosti izgubila jednog člana zbog pogrešno postavljene dijagnoze lekara, dakle zbog lekarske greške za koju čak ni nakon nesrećnog slučaja, niko nije snosio odgovornost. Ljudi su bili kivni i govorili da bi rado " linčovali " odgovornog doktora međutim, pravni sistem sa svim svojim slepim ulicama i neophodnošću posedovanja znatnih finansijskih sredstava za pokretanje (tada) jednog takvog disciplinskog postupka, zatvorio nam je vrata. Ti isti lekari nastavili su i nastavljaju da rade. Gde im je savest?
I sama se spremam za ulogu doktora jednoga dana ali određene principe nosim. Osnovni od njih jeste da, ukoliko osetim da nisam 100% spremna da pacijentu pružim najbolju moguću negu koja se od mene očekuje, svesno ću odustati od planirane intervencije. Ljudski život nema cenu i ni najveći umor, stres, opterećenost ili bilo šta drugo, nisu argument na osnovu koga bi bilo opravdano povrediti nekoga.
O slučajevima kada su žrtve nemara,nebrige i nedovoljnog poznavanja materije (a i takvi slučajevi su zabeleženi) bila deca koja su tragično nastradala, ne želim ni da govorim. Dobijanje sudskog spora kojim se oduzima diploma i zabranjuje dalji rad nadležnog lekara, za roditelje je tužna satisfakcija i nikakva uteha. Jer ovakve slučajeve treba sprečiti a ne tražiti rešenje za problem tek kada nastane.
Da li bi pravi način bio u pooštravanju mera obrazovanja za buduće zdravstvene radnike ili uvođenjem strožije discipline pri obavljanju zdravstvenih delatnosti u predviđenim instutucijama, ostaje kao pitanje za one koji bi ovom, sve češćom, pojavom trebali da se ozbiljno "pozabave" a ne da je posmatraju kao fatalne, izdvojene slučajeve za koje nije postojala preventiva.
Mogućnosti uvek ima. Za one koji žele da ih iskoriste.

Нема коментара:

Постави коментар