петак, 28. децембар 2012.

Apsurd saobraćajnog besa. Trubim,dakle postojim

Vreme praznika. Mnogi bi rekli - i vreme svetkovanja.
Međutim,više nego ikada pre, stičemo utisak da savremeno bahaćenje biva zamaskirano navodnom prazničnom euforijom i raspoloženjem. Naš narod se više nego ikada, ovih dana vodi jednom od najomiljenijih kulturoloških i nacionalnih rečenica - "Može mi se." U skladu sa tim, strpljenje je zamenio stres jer svi negde žure i svima je baš taj njihov razlog žurbe najbitniji pa stoga, obrasci ponašanja koje srećemo u javnom prevozu, na ulici, po prodavnicama, po zdravstvenim ustanovama, na saobraćajnicama - ne podležu ranije, iole uvažavanim,bonton pravilima. A kad bismo se malo potrudili,svima bi nam bilo lakše.
Posebno mi u oči upada jedan fenomen koji se svake godine u ovo vreme javlja u vidu epidemije. U pitanju je apsurd saobraćajnog besa koji ja nazivam - Trubim,dakle postojim. Sakriveni u svojim limenim cetvorotočkašima, zahuktalog Ega i kvazi osećaja neke lične moći i posebnosti, naši vozači skloni su verovanju da im sedanjem u auto, svi ostali,od pešaka do drugih učesnika saobraćaja, postaju neka vrsta prepreke ka željenom odredištu. A kako baš njihova,po srpskom običaju "Može mi se" mora da bude zadnja, svi drugi dužni su da budu u službi njihovih potreba i da se u skladu sa tim ponašaju i bahatom vozaču sklanjaju sa puta. S obzirom da živimo na prilično zaostalom tlu na kome niko neće zameriti mladom muškarcu koji zauzima mesto dami u javnom prevozu dok će istu, ukoliko je mlađa, osuti pogrdama što ne ustupa starijima mesto, nije čudo što i u saobraćaju važi nepisano pravilo da su muškarci bolji vozači iako ćete vrlo retko videti jednu ženu da u afektu i bahatosti, fiksira dlanom automobilsku sirenu.
Zaključak jeste - euforiji se treba prepustiti ali je i treba jasno razgraničiti od svega onoga što se pod nju svesno i namerno svodi. Petarde po ulicama,nesavesna vožnja,laktanje u prolazu - nisu simboli prazničnog duha već potisnute i naučene nevaspitanosti i prostote.

Ratluk od jasmina. Istanbulska bajka



Bio jednom jedan stari trgovac. Živeo je u Istanbulu i bio nadaleko čuven po svom ratluku od jasmina, ručno pravljenom slatkišu po strogo čuvanom porodičnom receptu. No,najveće i najdragocenije blago ovoga čoveka behu njegove tri kćeri. Sve su bile poznate po svojoj lepoti i mudrosti ali najmlađa, Jasmin, beše omiljeno čedo svoga oca. Vreme je prolazilo i dve starije kćeri, otac dobro udade u imućne i poznate Istanbulske porodice. Ali najmlađu Jasmin,voleše više nego svo bogatstvo ovoga sveta i s tugom se nosaše sa mišlju da će i nju jednoga dana morati da pusti iz porodične kuće. Jednog kišovitog dana, kroz vrata njihovog dućana uđe jedan mladi putnik namernik. Reče da ga privukoše miris i izgled ratluka u izlogu male radnje a zapravo, njegovom oku ne promakoše zlatni uvojci Jasminine kose. Stoga on skupi hrabrost i isprosi od starca ruku njegove najmlađe kći. Starac sa prezirom odbi -zar da svoje najmilije čedo preda neznancu u ruke! Stoga mu putnik ponudi neobičnu nagodbu: ostaće da radi kao šegrt u njegovom dućanu ako mu za sedamnaest godina, koliko Jasmin sada ima, preda ruku svoje kćeri. Starac razmišljaše a potom, uzdajući se u vremensku udaljenost i svoje smišljene namere, pristade na ovu nesvakidašnju nagodbu.
Kako su godine prolazile, putnik trpeše svu moguću neprijatnost kojom ga starac, u nadi da će se slomiti i odustati, izlagaše. Međutim, kako se rok predaje bližio, otac odluči, u strahu i sebičnosti, da njihovu nagodbu produži za još jednu godinu mukotrpnog rada. Uzalud su ga molili i putnik i kći; bolna starčeva odluka beše neumoljiva. Stoga dvoje zaljubljenih skovaše plan: te iste noći po isteku dogovorenog roka a kad starac zaspi, oni će sa sobom poneti tajni recept za ratluk i pobeći iz Istanbula. Kako plan skovaše, tako ga i ostvariše. Jutro svanu i starac probudivši se, ušeta u radnju. Ne spazivši neznanca niti kći, obuze ga strašna slutnja. Poče da viče i zapomaže, da uzrujano baca plehove ratluka i napokon slomljen, ničice pade na zemlju. Tada ugleda pismo koje beše, u besu gurnuo sa stola. U njemu stajaše:“ Dragi oče, oprosti nam na ludosti koju počinismo. Naša ljubav bila je jača od tvoje volje a još godinu dana, predugo za nas. Otišli smo u potrazi za svojom srećom i sa sobom poneli i deo tebe u receptu ratluka od jasmina. Uvek ćemo ti biti zahvalni na svemu čime si nas naučio a ja, tvoja kći, uvek ću ostati zenica tvoga oka, tvoje najmilije čedo Jasmin.“ Starac sa bolom odloži pismo i po prvi put shvataše kakvu grešku je napravio.  Svoju pouku skrušeno prihvati i nastavi da živi sam, tiho i predano radeći u svom dućanu.. Sve do jednog dana kada se na vratima ukazaše njegova najmlađa kći i neznanac. Oni odlučiše da oproste starcu i svi zajedno nastaviše da čuvaju tradiciju Istanbulskog ratluka od jasmina.

среда, 26. децембар 2012.

Missoni – gde mašta susreće stvarnost



Kada je daleke 1953. godine osvanula radionica trikotaže “Missoni“ u Varezeu, severno od Milana, za svet mode to nije predstavljalo odlučujuću ili vanrednu prekretnicu. Naprotiv, beše to entuzijastični i prvi zajednički, početni projekat mladog bračnog para Otavia i Rozite. Upoznali su se u Vembliju, u Engleskoj, u vreme kada je njega još uvek pratila slava bivšeg šampiona Italije u atletici i učesnika Olimpijade u Londonu a nju, uspešan porodični biznis gde je umeće izrade trikotaže sustizalo čistu umetnost. Prepoznavši jedno u drugome buduće supružnike, svoj san o izgradnji Missoni carstva sele u Samirađo, gde stvaraju svoje porodično ognjište u maloj vili okruženoj šumom. Na tom mestu bivaju rođene najmaštovitije ideje i projekti koji uz eleganciju, arhaične vrednosti i stremljenje savremenim tokovima u dizajnu, dobijaju obrise buduće mašinerije najvećeg, najkvalitetnijeg i danas najprofitabilnijeg trikotažnog biznisa na svetu. Brend Missoni, sinonim je za vrhunsku izradu, estetiku i kvalitet i svetski  je lider u proizvodnji prepoznatljivih, šarenih tkanina kojima dominiraju vedre i inspirativne boje. Danas, u poznoj starosti i u braku dužem od pola veka, osnivači dinastije Missoni povukli su se sa svog prestola ustupajući mesto svojoj deci, dvojici sinova Vitoriju i Luki i kćerki Anđeli.
U skladu sa savremenim tokovima u dizajnu, Missoni postaje sinonim za kako luksuznu, tako i za pristupačnu originalnost u kojoj detalji zauzimaju centralno mesto. Pokretanjem linije “M Missoni”, ova italijanska imperija pridružila se brojnim svetskim proizvođačima koji su u skladu sa padom kupovne moći na tržištu, dali potvrdu svoje svesti o vladajućoj ekonomskoj krizi i (ne)mogućnostima svojih potrošača. Međutim, otvaranjem lanaca hotela u Edinburgu, Kuvajtu, Omanu, Brazilu, Turskoj i na Mauricijusu, kuća Missoni zadržala je status prestižnog brenda koji je svoje ime i kvalitet ustoličio na vrhu svetske modne scene. “Missoni HomeiMissoni Sportjoš dva su ogranka ove dizajnerske kuće koja vizijom svojih lidera i kreativnošću koja prevazilazi granice mašte, ostavlja svoj prepoznatljiv pečat u istoriji mode i tradiciji funkcionalnog, vanvremenskog dizajna.
Misija i budućnost mode, stapaju se u kolažnim bojama Missoni carstva.
A njegov najsnažniji procvat – tek dolazi.

субота, 22. децембар 2012.

Bergen - mitska kapija Severa



Kada ljudima spomenete Sever kao odrediste svojih snova, reakciju dobijete u vidu odmahivanja rukom i kratke recenice: “Ma kakvi tamo gde je ledeno,idi u tople krajeve”! :) Nedovoljno se zna a samim tim - i nedovoljno popularise lepota Skandinavije pa je nasim ljudima ocaravajuca i inspirativna zemlja Norveska - daleka i strana!
Moje odrastanje obelezila je neizmerna zelja za posetom Norveskoj, pre svega obalskom i umetnickom gradu Bergenu, primorskom centru zagrljenom fjordovima i jezgru zapadne Norveske. Bergen je grad koji mami i privlaci svojom tipicnom, severnjackom arhitekturom, netaknutom prirodom ciji ritam tamosnji ljudi postuju i cene i gostoljubivoscu svojih zitelja koji ce vas ponuditi nacionalnom tortom od sargarepe, visoko kvalitetnom prsutom od irvasa i tradicionalnim akevitt picem, njihovom verzijom rakije u cije se neobicne sastojke svrstavaju i krompir i seme kima! Zastitni znak grada svakako je cuvena Riblja pijaca cijoj raznovrsnoj ponudi i dobroj posecenosti, uz neprevazidjeni sistem vezbi poznat kao Nordic walking, Bergezani duguju svoje dobro zdravlje i najduzi zivotni vek u Evropi. Idilu Bergena svakako upotpunjuju ulicni sviraci, virtuozi citre, tradicionalnog zicanog instrumenta koji vas svojom melodijom vraca u doba Vikinga,cuvenih osvajaca i ratnika i jednog od zastitnih znakova Norveske, uz nezaobilazne Trolove, mitska stvorenja po cijem nazivu mnogi krajevi i prirodni oblici okoline Bergena nose imena i cije figure mozete naci u svakoj prodavnici suvenira. Za pripadnice lepseg pola, Bergen je i meka shopinga na cizme od sobove koze, kako Bergezani sa ponosom tvrde - najtoplije cizme koje mozete naci na podrucju Evrope! Obogacen crkvama iz 18.veka,brojnim muzejima impresivnih kolekcija i muzej-kucama svojih cuvenih kompozitora i violinista, Bergen sa ponosom cuva status impozantne i vanvremenske kapije Severa.
Dodirnuti sarmom Bergena,ostajete vecito zacarani! :)

среда, 19. децембар 2012.

Lepljiva umetnost u eri napretka - Tape Art



Vreme u kom živimo pruža nam nebrojeno mnogo mogućnosti da napredujemo i ostvarimo sve svoje potencijale. Polja i vidici se svakodnevno šire a shodno njima i čovekova potreba da sve ono stvaralačko u sebi - poriv, ideju ili zamisao, na adekvatan način ispolji i prikaže svetu. Međutim, nekada su kreativne preference i sklonosti bivale suviše vizionarske za vreme i auditorijum kome su predstavljane. Stoga neke “umetnosti budućnosti” morale su da odleže i tako dočekaju svoju zlatnu eru kada će njihov kvalitet i njihova namena, doživeti pun zenit svoje vrednosti.

Tape Art odnosno lepljiva umetnost, svoje korene vuče od septembra 1989.god. kada je na Rod Ajlendu osvanula prva zbirka konzistentnih radova proizniklih iz tada mlade grane umetnosti u povoju - umetničke instalacije kao dela savremene umetnosti. Već tada, nagoveštavala je novi vid opažanja umetničkog dela koji je širio granice razumevanja i takođe osnaživao mlade,kreativne umove da ispolje svoje doživljaje putem ove nove, umetnosti budućnosti. 
Koristeći lepljivu traku različitih boja kao jedini materijal pomoću koga stvaraju unikatna dela, tape art artisti na svojim crtežima oživljavaju i nama dočaravaju svoje viđenje sveta, vremena i ljudi. Ova inovativna i fascinantna tehnika, oduševljava preciznošću detalja i savršenim dizajnom.
Erika Simmons, danas je najpoznatiji tape art umetnik čiji portreti poznatih ličnosti u crno-beloj boji, prenose svu lepotu i draž ovih impresivnih kreacija budućnosti.
Čini se da vreme Tape Arta – tek dolazi.

субота, 14. јул 2012.

“Peaceful Warrior” – Bog u nama


Only when you're able to look inside yourself and see clearly, you will be able to see the God in others. Tek tada započeće tvoj preobražaj.
Tvoj put miroljubivog ratnika.
...
Baziran na istinitoj priči, “Peaceful warrior”(2006.) svojevrstan je vodič na putu samospoznaje i unutrašnje samorefleksije. Verujem - i celovit i potpuni put koji svako od nas mora proći u potrazi za srećom. Ali taj isti put,za one hrabre da njim kroče, istovremeno je i ta dugo tražena sreća, ne samo odredište kojem stremimo.
Miroljubiv ratnik u središtu je svakoga od nas.U srcu kao hramu i zdravih i nezdravih emocija, i dobrih i loših procena. Zadatak svakog istinskog ratnika stoga jeste da p(r)očisti svoj hram od rasipanih čežnji i oslobodi se okova i stega vlastitih uverenja. Onih načela po kojima se često živi život, van fokusa koji bi ličnost kao jedinstvo objedinio i ojačao. Energija neretko biva rasuta.
A istina jeste – Energy flows, where your attention goes.
Mladi i uspešni sportista Dan Millman (Scott Mechlowicz) naizgled vodi ispunjen život, darovan zdravljem, talentom, lepom spoljašnjošću i izgledima da zablista u svojoj sportskoj karijeri. Međutim, površna viđenja vrednosti udaljavaju ga od onoga što zaista može biti, od snage i mogućnosti koje neiskorišćene leže na dnu tog blještavog sveta. Kada Dan upozna misterioznog I neobičnog mislioca Sokrata (Nick Nolte), jedne tihe noći na benzinskoj pumpi, njegov život počinju da nagrizaju sumnje o verodostojnosti svega onoga što je do sada svodio pod definicijom uspeha. Otkrivajući mu prostranstva uma i autosugestije i navodeći ga da preispita a onda i odbaci stara uverenja, Sokrat u Danu pobuđuje uspavani duh Miroljubivog ratnika koji će ga spasiti i održati u kriznim vremenima kada njegov dotadašnji, stabilni svet, biva uzdrman iznenadnom saobraćajnom nesrećom. Svako iskušenje prilika je za rast, jedna je od prvih lekcija koju će Dan naučiti. Prateći uputstva svog duhovnog učitelja I šireći vidike sopstvene percepcije I spoznaje, Dan će nadmašiti mudrost svoga tela I zabeležiti iznenađujuće rezultate koji se ne mere samo u fizičkoj snazi I nadmoći već pre svega – u suštinskoj životnoj filozofiji.
Put Miroljubivog ratnika, trebali bismo svi proći. Možda bismo tada naučili da trebamo biti zahvalni za svaki dah koji nam je dat,za prilike,za sve živote kojima smo okruženi. Za neprocenjivu moć sadašnjeg trenutka.
Za sada.Jer sreća nije u odredištu već u putovanju.
A tri najveće istine života jesu Paradoks,Humor i Promena.
Budite promena koju želite da vidite u svetu.