понедељак, 30. јануар 2012.

Biti il' ne biti (bloger), pitanje je sad? Onima koji čitaju i onima koji stvaraju

Pisati za druge, a ne samo za sebe, teško je i rizično. Dozvoljavate sebi da budete okarakterisani kao nadmeni, slavoljubivi, sujetni, nepodnošljivi, dosadni, razmetljivi... ali i odlični,vešti,obrazovani, sposobni. Sve samo ne skromni :).
Ipak,pisanje bloga prilika je da podelite svoja saznanja i misli sa onima sa kojima vas život, više nego verovatno, nikada ne bi ukrstio. Moć elektonskog medija je nesaglediva. Ali i ljudske ćudi. Nikada nećete biti sposobni da ispunite svačija očekivanja, nadahnete sve ljude i ne zasmetate nekoj grupaciji. Ali sva publika nikada i neće biti vaša. I ne treba ni da bude. Ko strepi od osude i čitalačke kritike, taj i ne treba da počinje sa pisanjem. Pero zahteva odvažnost,smelost i odlučnost. Nepokolebljivu želju za izgradnjom nove reči. A biti pisac... to je (po mom mišljenju) zvanje koga su retki, darovani i uporni, zaista vredni. I retki su oni koju tu istu lestvicu učenosti uspevaju da dostignu. Pitanje je - da li je svaki bloger pisac u pokušaju? Verujem da jeste. I nemojte nam zameriti na pravu da pokušamo da izgradimo sebe kao umetnike pisane reči. Vremena su se promenila i blogovanje je sada naš vid interakcije sa vama, sve više virtuelnim generacijama 21.veka. Knjiga u klasičnoj formi nikada neće biti potisnuta elektronskim izdanjima istih ali pisanje kao akt primopredaje znanja i ideja, davno je prevazišlo vezanost za mastilo i papir. Danas su mogućnosti daleko veće.
Stoga,sagledajte bogatstva modernog vremena i u skladu sa tim, dajte prostora svojoj mašti i svom talentu u cilju stvaranja jednog novog i neponovljivog remek dela. Unikatne zamisli vašega uma.
Ne bojte se pisanja. Ne bojte se podsmeha. Ne bojte se nerazumevanja.
Svaki rad traži i pronalazi svog čitaoca.
A i nije svako delo, svakom umu dato.

Нема коментара:

Постави коментар