субота, 28. јануар 2012.

Tiha zima,gordi januar. Deda Mrazovim tragom

Nestašica snega - nestašica prazničnog duha. Poput nezavršenog dela nepotpune scenografije jednog godišnjeg doba. Tako nam je bilo u većem delu ovog perioda svetkovanja. Ali početak Nove godine (one Srpske) doneo je i dugo očekivani snežni pokrivač. Sada se mnogi od nas žale kako je suviše hladno, mraz štipa a čizme nam služe koliko i klizaljke. Stoga u svom toplom domu,uz kafu,štrudlu,vruć čaj, pogledom pratimo nalet snežnih i svežih pahuljica koje dobrodošlicom pozdravlja cika dece iz komšiluka. Konačno se zabeleo i Sneško :).
Nekada davno sam verovala u Deda Mraza. Tada valjda nije bio iskomercijalizovana usluga koju za 9000 (ili za spektakularnije "predstave" 11000 dinara) možete dobiti isporučenu na kućni prag. Ne kroz dimnjak, vremena su napredovala.
Danas umesto sajli za spuštanje i saonica, novi modeli irvasa na pogon olakšavaju posao našim deda Mrazovima. Onim imućnijim i profesionalno usmerenim. Ko se usmerio na emocije, taj za svoju (i u neko lepše vreme komšijsku) decu oblači crveno-beli kostim i u rano jutro se budi ne bi li udelio poneki poklončić u čarape koje čežnjivo vise sa brava dečijih soba ili leže sakrivene granama jelke. Iako ukraden običaj, ovu malu ceremoniju darivanja prisvojili smo zarad namene i poruke koju nosi.
Deda Mraz i dalje postoji.
Sve dok ima radosti koju njegov tajanstven dolazak pruža.

Нема коментара:

Постави коментар