петак, 03. фебруар 2012.

Poreklo umetničkog besa. Šta imamo a šta gubimo

Revolucija izraza je davno nastupila. Danas, gotovo da ne postoji neiskorišćen način za prikazivanje i iskazivanje sopstvene kreacije. Svog umetničkog integriteta. Verujem da ga svi mi nosimo u sebi. Taj zametak talenta za neku od sfera umetnosti. Samo što su je mnogi od nas,svojevoljno ili pod bremenom vremena,života i oskudice volje - sahranili.Nepovratno izgubili.
Priznaćete,bez umetnika bi ovaj svet bio besmislen. Neizrecivo prazan i siv, obezličen. Nadahnuće i inspiracija boje živote,kako onih kojima su dati,tako i svih nas koji sa materijalizovanom formom istih dođemo u dodir. Ali postoji i negativna strana priče.
Šta se dešava onda kada se strast otme kontroli i kada se, umesto u cilju produktivnog i originalnog ispoljavanja autentičnosti, dar stvaralaštva iskoristi u svrhu pobune i javne agresije, prezira koji preti da naruši ili ugrozi nečiji život,ugled,rad,trud,svojinu? Puno je takvih primera. I puno je takvih ljudi. Neki teoretičari i poznavaoci ove materije pripisali bi ovaj vid umetničkog besa potisnutoj traumi usled burnih previranja i nestabilnih političkih godina koje smo svi preživeli a koje su ostavile traga na svim nivoima našega bića, negde sejući bolesti, negde tragediju, negde siromaštvo,negde beznađe.
Ima li opravdanja?
Nikada nisam shvatala potrebu da se unakazi neko delo javne imovine ili oskrnavi,u skorijem slučaju,zdanje jedne crkve radi plasiranja poruka mržnje,vulgarnosti i gneva. Ko na taj način i kako dobija? I kako spomenuti akt menja željenu situaciju u smeru u koji autor iste želi? Ako želite da iznesete stav,recite to javno. Nemojte se kriti iza anonimnih rečenica misleći da time dokazujete i ostavljate trag o nekoj svojoj superiornosti. Naprotiv.Time se ništa ne rešava.
Slična situacija pogodila je nedavno i ovu predivnu a često sakaćenu umetnost - umeće pisanja. Forum pisaca Srbije je nedavno, pozivajući se na demokratiju i slobodu govora, stao iza pisca koji je svojim perom izazvao burne reakcije i političke pometnje na našoj državnoj sceni. Nisam od onih koji vole i prate politiku pa samim tim ni politički obojene tekstove. Ali svakako nisam za korišćenje spisateljskog dara u bilo koje svrhe koje bi podrazumevale nipodaštavanje nečijeg lika, dela ili položaja.Talenti su nam dati kako bi nas podstakli da iznedrimo nešto dobro i korisno, pozitivno i pokretačko. To je energija za dalji naredak,za naše nove poduhvate i za inspiraciju nekim drugim ljudima.
Svaka druga upotreba umetnosti osuđena je na preki sud svih onih koji ne pristaju na to da žive i učestvuju u svetu u kom vlada nasilje, verbalna progona i pasivna agresija. Cilj umetnosti jeste da umetne radost i živost u našu svakodnevicu.
I nazovite me idealistom, ali stvaralaštvo sa razlogom i nosi takav naziv.
Mi stvaramo, ne razgrađujemo.

Нема коментара:

Постави коментар