петак, 28. децембар 2012.

Ratluk od jasmina. Istanbulska bajka



Bio jednom jedan stari trgovac. Živeo je u Istanbulu i bio nadaleko čuven po svom ratluku od jasmina, ručno pravljenom slatkišu po strogo čuvanom porodičnom receptu. No,najveće i najdragocenije blago ovoga čoveka behu njegove tri kćeri. Sve su bile poznate po svojoj lepoti i mudrosti ali najmlađa, Jasmin, beše omiljeno čedo svoga oca. Vreme je prolazilo i dve starije kćeri, otac dobro udade u imućne i poznate Istanbulske porodice. Ali najmlađu Jasmin,voleše više nego svo bogatstvo ovoga sveta i s tugom se nosaše sa mišlju da će i nju jednoga dana morati da pusti iz porodične kuće. Jednog kišovitog dana, kroz vrata njihovog dućana uđe jedan mladi putnik namernik. Reče da ga privukoše miris i izgled ratluka u izlogu male radnje a zapravo, njegovom oku ne promakoše zlatni uvojci Jasminine kose. Stoga on skupi hrabrost i isprosi od starca ruku njegove najmlađe kći. Starac sa prezirom odbi -zar da svoje najmilije čedo preda neznancu u ruke! Stoga mu putnik ponudi neobičnu nagodbu: ostaće da radi kao šegrt u njegovom dućanu ako mu za sedamnaest godina, koliko Jasmin sada ima, preda ruku svoje kćeri. Starac razmišljaše a potom, uzdajući se u vremensku udaljenost i svoje smišljene namere, pristade na ovu nesvakidašnju nagodbu.
Kako su godine prolazile, putnik trpeše svu moguću neprijatnost kojom ga starac, u nadi da će se slomiti i odustati, izlagaše. Međutim, kako se rok predaje bližio, otac odluči, u strahu i sebičnosti, da njihovu nagodbu produži za još jednu godinu mukotrpnog rada. Uzalud su ga molili i putnik i kći; bolna starčeva odluka beše neumoljiva. Stoga dvoje zaljubljenih skovaše plan: te iste noći po isteku dogovorenog roka a kad starac zaspi, oni će sa sobom poneti tajni recept za ratluk i pobeći iz Istanbula. Kako plan skovaše, tako ga i ostvariše. Jutro svanu i starac probudivši se, ušeta u radnju. Ne spazivši neznanca niti kći, obuze ga strašna slutnja. Poče da viče i zapomaže, da uzrujano baca plehove ratluka i napokon slomljen, ničice pade na zemlju. Tada ugleda pismo koje beše, u besu gurnuo sa stola. U njemu stajaše:“ Dragi oče, oprosti nam na ludosti koju počinismo. Naša ljubav bila je jača od tvoje volje a još godinu dana, predugo za nas. Otišli smo u potrazi za svojom srećom i sa sobom poneli i deo tebe u receptu ratluka od jasmina. Uvek ćemo ti biti zahvalni na svemu čime si nas naučio a ja, tvoja kći, uvek ću ostati zenica tvoga oka, tvoje najmilije čedo Jasmin.“ Starac sa bolom odloži pismo i po prvi put shvataše kakvu grešku je napravio.  Svoju pouku skrušeno prihvati i nastavi da živi sam, tiho i predano radeći u svom dućanu.. Sve do jednog dana kada se na vratima ukazaše njegova najmlađa kći i neznanac. Oni odlučiše da oproste starcu i svi zajedno nastaviše da čuvaju tradiciju Istanbulskog ratluka od jasmina.

Нема коментара:

Постави коментар