недеља, 25. март 2012.

Identitet jedne ženstvenosti

Šta danas podrazumevamo pod pojmom ženstvenosti? Stil,šarm, urođenu žensku svest o lepoti i značaju sopstvene seksualnosti ili je pak ženstvenost atribut koji nam spoljni svet pripisuje na osnovu procene našeg ponašanja i opštenja sa suprotnim polom?
Mnogi su skloni da veruju da se identitet jedne ženstvenosti meri dokazanom i, sa nekim, ostvarenom prisnošću. Žena u odabranoj samoći ne biva sagledana u celosti već je prati poznati kliše "zašto dama sedi sama" - zaostavština davno prevaziđenog uverenja da prisustvo muškarca potvrđuje dok odsustvo istog poništava vrednost jedne žene.. Paklene su zamke plitkoga uma.
Dokle robovati predrasudama i formirati sud na osnovu spoljnih i varljivih načela vrednosti? Sud o onoj istinskoj,intimnoj, emotivnoj vrednosti žene oličene u tom poetskom i romantičnom izrazu ženstvenost? Da li je ženska emancipacija u stanju da promeni i neka kolektivna, ukorenjena društvena shvatanja ili je pak jedinstvo za sebe, izvor sa koga se napaja samo duša koja je i nosilac iste?
Oda ženstvenosti simbol je moći,snage i ženske energije.
Čudesne,plodonosne i nadahnjujuće  – ženske biti.

среда, 07. март 2012.

"The artist" - povratak starog šarma

U eri kada je filmska umetnost dostigla, reklo bi se, svoj zenit a specijalni efekti prevazišli srž glumačke profesije i umnogome popravili kvalitet dela današnje filmske produkcije, pojava ostvarenja "The artist" podsetila nas je na neka bolja vremena kada je postojala svest o filmu kao sintezi mnogih i neodvojivih grana umetnosti koje su zajedno gradile doživljaj jednog filma.
Muzika kao indikator i pokazatelj određenih psiholoških stanja i ličnih drama likova ali i drama situacije, u novije vreme biva zapostavljena ili pak iskomercijalizovana tvorevina koja se odvaja od filma i živi svoj zaseban život. Međutim,u vreme gluvonemih filmova na čijoj ideji je baziran i "The artist", gluma u smislu umeća i veštine prezentovanja osećanja i kreiranja situacione komike bila je ključna karika za opstanak kao i uspeh jednog filmskog poduhvata. Lišeno navodno "stilske" a zapravo sirove erotike upakovane u intimne scene koje gledaocima odvlače pažnju sa suštine dela, zlatno doba gluvonemih filmova dokazuje da se lepota i čar istinske erotičnosti  krije u nagoveštaju iste putem praiskonskih ljudskih gestova – pogleda, osmeha i svih neizgovorenih a iskrenih pokazatelja privlačnosti i ljubavi.
Veliki šarmer i arhetip zavodnika, Jean Dujardin tumači lik Džordža Valentina,zvezde gluvonemih filmova čiji bajkovit i lagodan život biva podvrgnut testu vremena, tolerancije i istrajnosti. Kada pod pritiskom nadolazećih, novih tehnologija poput zvučnog filma njegova karijera biva na zalasku,ime zaboravljeno a brak rasturen, Džordž odlučuje da snagom svoje sujete i ponosa dokaže teoriju da mladi ne zamenjuju stare i da njegovo vreme na filmskom platnu još uvek nije prošlo. Međutim, publika ga demantuje i svojom sopstvenom krivicom, on biva odbačen i zaboravljen .. Osim od strane vesele i koketne devojke Pepi Miler, jedne od njegovih najvatrenijih obožavateljki koju će upoznati sasvim slučajno a čiji će uticaj u njegovom životu biti veliki i nemerljiv. Sa snom da postane glumica, Pepi Miler čiji lik tumači Berenice Bejo, zakucaće na vrata Kinograf studija i svojim talentom i spremnošću da se prilagodi dolasku novih tehnologija, dostićiće status zvezde, iste one koju je nekad zauzimao Džordž Valentin. U procepu dolazećih i odlazećih, ovo dvoje glumaca različitih filmskih generacija bivaju privučeni međusobnom strašću ali bez mogućnosti da svoju ljubav u stvarnosti i realizuju. Život ih odvlači na suprotne strane i dok njena karijera cveta i slava biva u usponu, on na krhotinama svog pređašnjeg života skuplja ostatak ličnog dostojanstva prodajom svojih uspomena, otpuštanjem vernog sluge kog nije u mogućnosti više da isplaćuje i na kraju – prvo nesvesnim a potom smislenim, pokušajem samoubistva. I iz te teške drame opet ga spašava istrajna privrženost Pepe Miler čija ljubav mu donosi i nov početak, novu karijeru i novu,obećavajuću budućnost…
Smeštena u vremenski okvir od 1927-1932.godine, ova divna priča podseća nas na vrednost neprolaznih životnih darova poput prijateljstva, poštovanja i ljubavi. Ali i časti,iskrenosti i poštenja. Svih zaboravljenih i današnjom kategorizacijom – potcenjenih dragocenosti.
 Budite artist svoga života.
Ali poučeni iskustvom i istinom – igrajte pametno.

петак, 02. март 2012.

Tajni spisi Vatikana. Misterija prašnjavih vekova

"Lux in arcana" izložba je na koju se čekalo 400 godina od osnivanja Vatikanskog tajnog arhiva. Stoga ne čudi iznimno interesovanje koje širom sveta budi maštu i radoznalost ljudi u pogledu ovih spisa. Do juče tajnih dokumenata Svete stolice..
Jedan od izložbenih eksponata na kojem bih se sa posebnom znatiželjom zadržala jeste izbor iz rukopisa načinjenih za vreme suđenja Galileu Galileju, u Firenci 22.juna 1633.godine. Kako nam istorija tog starog zapisa prenosi, Galileo je opovrgnuo nametnute optužbe za jeres pozivajući se na naučnu upotrebu svojih doktrina koje nisu imale za cilj da vređaju stav Inkvizicije i njenih velikodostojnika. Međutim, legenda kaže da će klečeći pred ikonom u manastiru Sopra Minerva,Galileo izustiti čuvene reči "Eppur si muove", nepokolebljivo potvrđujući svesnost o nepromenljivosti istina do kojih je dopreo. Postavlja se pitanje - koliko su predanja samo pokušaj naroda da u svom kolektivnom sećanju zadrži ukus pobede onda kada je svestan neumitnosti vladajućeg režima ili je pak verodostojnost Vatikanske pisane reči još jednom podvrgnuta istrajnim istraživačima njene prošlosti?
"Lux in arcana" otvoriće vrata brojnim,novim hipotezama o mogućim istinama sahranjenim u prašnjavim i krhkim listovima Vatikanskih knjiga. Iskusnom umu ne sme proći nezapaženo ideja da rigoroznost Crkve nije dopuštala postojanje ili pak beleženje istorije van okvira koji bi je oskrnavili i učinili podložnom besu mase.
Stoga,samo zapisi u skladu sa njenim postulatima mogli su biti i ostati jedini svedoci davne prošlosti složene na policama tajne Vatikanske arhive...