среда, 11. децембар 2013.

Recenzija filma "Perverznjakov vodič kroz ideologiju"

Vođen naracijom i glumačkim učešćem kulturnog teoretičara, filosofa i psihoanalitičara Slavoja Žižeka, ovaj dokumentarni film Sofi Fajns i svojevrstan nastavak „Perverznjakovog vodiča kroz filmove“ snimljenog 2006. godine, kritički je osvrt na ideologiju društva, vremena i prostora u kojem postojimo i kao posmatrači i kao aktivni učesnici fizičkih i misaonih zbivanja. Svoju ideologiju oblikujemo na temeljima socijalno prihvaćenih, nametnutih ili kako to Žižek vešto nagoveštava – podmetnutih modela mišljenja i shvatanja ali smo i u prilici da menjamo tuđu promenom sopstvene percepcije stvarnosti.
Širokim dijapazonom tema, od marksizma, staljinizma, fašizma i drugih političkih ideologija, preko moderne konzumerističke vladavine do religijskih zapleta i raspleta između vernika i institucija kojima se priklanjaju, Žižek nastoji da na osnovu kinematografske kulture kojoj smo svi manje ili više naklonjeni ali koju bar prinudno konzumiramo, objasni opšte prihvaćena pravila razmišljanja i istine koje iza njih stoje;  pokušaje plasiranja političkih ideja kroz naizgled svakidašnje replike I kadrove. Veštim okom psihologa, britkim umom mislioca i autora, on uočava ove kontraste i paradigme i iznosi nam ih statirajući u kadrovima poznatih filmova i budeći na taj način onaj komičan a inteligentan, ironičan a poučan smisao u gledaocima.
Interesantna je i sama gestikulacija Žižeka koja bi, reklo bi se, i sama nosila jednu prikrivenu poruku – opšte prihvaćen neverbalni znak dodirivanja nosa u toku konverzacije nosi poruku o neistinitosti onoga što nam sagovornik prezentuje a kojim se Žižek vešto služi u cilju da u nama ipak ne zasadi seme sopstvene ideologije već nam ostavi izbor kojoj ideologiji ćemo se prikloniti - svojoj,njegovoj ili konzumerističkoj.
Ali jedno je zasigurno: previše teška i robusna terminologija kojom se služi, iako prožeta, uglavnom svima poznatim istorijskim činjenicama, nije dostupna širokoj gledalačkoj publici što ovaj, zaista sjajan dokumentarac, čini ograničenim i usko upotrebljivim štivom za obrazovanje i širenje ličnog pogleda na svet.
Do tada, do izgradnje društva u kojem bi ovo filmsko ostvarenje moglo da postane obavezna lektira svakog samosvesnog građanina, ostaje nam da preispitamo svoja ubeđenja i pažljivije i pronicljivije sagledamo kulturu koja nam se plasira i nudi.
 “Ideology should be glasses which distort our view - and the critique of ideology should be the opposite.”

Нема коментара:

Постави коментар