уторак, 03. фебруар 2015.

#PlaninskePrice - Zlatni bore za sve nas, u daljine šalji glas!


 Ima li boljih uvodnih reči o najvoljenijoj srpskoj planini od stihova njenog rodoljuba, gorštaka i pesnika naroda i prirode, Mihaila Pupovića? I kako uopšte napisati priču o Zlatiboru a obuhvatiti svaki delić njegovog složenog, punog, izvornog tkanja isprepletanog  mirisima četinara i domaće kuhinje, šuškanja cveća i trava sa šešira čuvenog deke čajka - travarka, čika Bore Šišovića, žive legende ovoga kraja?
...
Priča o ovoj planini je jedna od onih povesti bez kraja i početka, u koju bivate upleteni od onog časa kada vaš pogled prvi put obuhvati široka zelena prostranstva išarana suncem što se reflektuje u vodi; onoga trena kada vas glavna promenada ovoga grada-planine zapljusne hitrom žurbom domaćina, turista, uličnih prodavaca dragunlija i ručnog rada iz Sirogojna; one sekunde kada vas omami miris sušenog mesa i sušenog lekovitog bilja iz Sjeništa, Stubla, Uvca, marljivo okačenog duž streha drvene kućice-brvnare. Svi se ti utisci nose putem vetra koji golica maštu, zavodi i izaziva da se od Zlatibora još više vidi, više proba, više prođe. I gle, za tili čas se nađoste na lokalnoj pijaci gde u svakom prevoju zemljanog lonca iz Zlakuše osećate umešnost i predani trud njegovog stvaraoca, majstora svoga zanata. Jer mala umetnost Zlatibora ogleda se u njegovim detaljima, u uzdama konja okićenog kićankama što vuče stari fijaker; u uličnim svetiljkama obrgljenim puzavicama i cvećem kao kakvom scenografijom namenjenom za sticanje uspomena nekog pridošlice...
Pulsira tako Zlatibor, pletući se oko svoje žile kucavice, jezera na čijim obalama život vrevi a ljudi izdišu još poneku preostalu trunku umora ili neraspoloženja. Jer ovde sve boljke prestaju da bole; ovde se živi i diše plućima planine koja leči, obnavlja i regeneriše. Školuje duh i isceljuje telo. I poziva na istraživanje svojih mnogobrojnih staza zdravlja, rasutih duž brda i vijagavih poput iglica oko stabala vitkih borova. Te staze odvešće vas u neslućene visine i samo srce planine sa kog puca pogled dokle god vam um i oči dosežu, do granice sa nebom i pticama, do sela rasutih duž zlatiborskih planina i livada. A baš tu, na obodu Zlatibora, čuva se i neguje tradicija ove planine koja je i čini toliko omiljenim kutkom prirode za beg od užurbanog stila naših života. U košnicama ovdašnjih medara, u siru i kajmaku sa obronaka Mećavnika i šapatom trava nošenih priča iz sela Kremana; u venčićima belih rada koja deca pletu na proplancima, ovde se slivaju i prošlost i budućnost. I tradicija i savremenost. I blizina Drvengrada i svetla Kustendorfa; i penušanje Belog Rzava i zvuk Ćire na šinama Šarganske osmice. Baš poput predskazanja ovdašnjih Tarabića koji nam poručiše da "... proći će podosta godina pa će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put, samo njim do Višegrada neće putovati radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije". I doista, Zlatibor nas mami radi uživancije i odmora ali je on mnogo više od toga; Zlatibor je i lečilište i tlo najpoznatijeg etno sela u našoj zemlji Drvengrada; i područje prirode za zaštitu zlatnog bora (Pinus Silvestris Zlatiborica) u okviru sela Negbini; i dom dragocenih biljnih i životinjskih vrsta, gljiva i insekata; i područje bogato prirodnim resursima poput vodopada Gostilje u kom se po predanju kupaju noću vile ili pak ukrasima prirode poput Stopića pećine u kojoj možete videti Pseće groblje ili osetiti na licu kapljice vodopada Izvor života...
Gde god se obreli na ovom velikom polju brda i dolina, sela i pašnjaka i popločanih ulica glavnih promenada na kojima se kafa najslađe pije; bez obzira koliko dugo vam okolnosti dozvoljavaju da se prepustite čarima ove, nama bliske i drage planine, jedno je sigurno. Sa Zlatibora ćete otići promenjeni, oplemenjeni, ozdravljeni. Sa nekom iglicom bora u kosi, sa ukusom sveže vode na usnama ili pakovanjima zlatiborske pršute u torbama. Sa još po nekim zemljanim loncem, drvenom kašikom i buketom smilja, sa osmehom i sa po nekom rečju sa novoštokavskim akcentom.
I sa najsrdačnijim mahanjem zlatiborskog deke čajka-travarka.